Дестини

Шта је заправо судбина?

Све што привлачимо у свој живот на несвесном нивоу, где се нити почињу преплитати и пре догађаја, процес је у коме нас невидљиве силе воде ка догађајима судбине. Често кажемо да нам се нешто случајно догодило, да смо нешто случајно видели, срели, појавили се на одређеном месту, али случајности нису оно што ова реч значи. Они су само мали, али важни делови мозаика који потом активирају догађај судбине.
Не видимо судбину док се такав догађај не деси, али је доживљавамо у свој њеној насилној енергији.
То увек носи са собом велику прекретницу.
Почетак или крај.
Судбина није нешто за добро јутро или лаку ноћ, чак ни за поподневну кафу или вечерње купање уз пријатну музику.
Много је више, јер кроз секунде, минуте, сате плете своје нити до врхунца, за који волимо да кажемо да је тај датум, тај дан, та особа, тај догађај који је променио ток нашег живота на кратко или дуже време се догодило.

Судбина путује

Судбина путује док се свет окреће. Не престаје. Нема одмора, празника, празника. Када нам се некако учини да је далеко, изненади нас и покаже своју величанствену и лако разорну моћ, јер је проткана нитима, изловљена, састављена као део безброј „случајности“ делова мозаика за свој догађај. Углавном долази ненајављено, без шампањца, црвених тепиха, блиставих хаљина. Већину времена долази ненајављено, без видљивих знакова упозорења, црвених узвичника. Он не зна време. Не познаје град. Он не познаје особу. Све док последња нит не додирне последњи комад мозаика.

Судбина на догађајима

Зато је се неки људи плаше. Зато што има ту магичну моћ коју ниједан други догађај нема сам по себи. Зато што је тиха пре доласка. Зато што је нечујно пре доласка. Јер нема ни боје ни гласа пре доласка. Зато што носи хаљину у којој њену силуету видимо само из даљине. Кад уђе, кад дође, кад се деси, све јој је лако;
Од шампањца, блиставих црвених тепиха, одеће, сјаја, осмеха, потпуне среће, њених неочекиваних догађаја до потпуног мрака где се чује плач, где нема светлости и среће. Све је то судбина. И има још тога. Никада то нећемо у потпуности разумети. Не знамо ни да ли нам се заиста свиђа. Али ми је поштујемо. О њој причамо и наглас, јер осећамо да нам је другарица, да нам је посебна, али нам је симпатична.

Судбина и датум рођења

У тренутку нашег рођења провукла је свој први конац кроз своју шиваћу машину и исплела прве петље. И он преплиће, плете, распоређује, таласа, склапа и ствара те нити, нити, у времену и простору, све док не одлучи да активира своју неочекивану срећу или несрећу одређеног дана, на одређеном месту, и на одређеног човека. Судбина месеца марта 2024/ 3/2024 (8 )-11 плете своје конце, смишља „случајности“ у многим причама.